Naš pouzdani stručni tim je tu da vam pruži bezbednu operaciju, personalizovanu negu i smernice koje su vam potrebne. Zakažite besplatne konsultacije sada i napravite prvi korak ka zdravijem i samopouzdanijem sebi — naši stručnjaci će vas kontaktirati u roku od 24 sata.
Gojaznost je zdravstveni problem savremenog sveta, gojaznost je brzo postala globalna pandemija kao jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše gojaznost kao „prekomerno nakupljanje masti u telu do te mere da narušava zdravlje“. Ovaj zdravstveni problem ne utiče samo na kvalitet života pojedinaca, već stvara i ogroman teret za zdravstvene sisteme i privrede. U ovom članku ćemo razgovarati o uzrocima gojaznosti, njenim globalnim dimenzijama i uticajima na društvo.
Gojaznost se javlja kada je energija unesena u telo veća od energije koja se troši. Višak energije se skladišti u obliku masti u telu i vremenom uzrokuje gojaznost. Međutim, ovo nije samo obična energetska neravnoteža; hormonalni, genetski, faktori životne sredine i način života takođe igraju važnu ulogu u nastanku gojaznosti.
Prema SZO, gojaznost je prepoznata ne samo kao individualni problem već i kao globalna kriza javnog zdravlja.
Nedostatak adekvatnih resursa za upravljanje gojaznošću i kontrolu težine otežava rešavanje ovog problema.
Prema izveštaju, trošak ovog povećanja za globalnu ekonomiju mogao bi da premaši 4 triliona dolara godišnje do 2035. godine, što je ekvivalentno približno 3 procenta globalnog bruto proizvoda.
Starost i pol: Žene i starije osobe imaju veći rizik od gojaznosti.
Genetski faktori: Porodična istorija može povećati podložnost gojaznosti.
Psihološki faktori: Stanja kao što su stres, depresija i anksioznost mogu izazvati prejedanje.
Navike u ishrani: Česta konzumacija hrane sa visokim kalorijama i niskom nutritivnom vrednošću.
Neaktivnost: Nedostatak fizičke aktivnosti ubrzava debljanje smanjujući sagorevanje kalorija.
Upotreba droga: Antidepresivi i neki drugi lekovi mogu izazvati povećanje telesne težine.
Porođaj i dojenje: Broj porođaja i nedovoljan unos majčinog mleka mogu uticati na rizik od gojaznosti.
Peti svetski atlas gojaznosti Svetske federacije za gojaznost predviđa da će se stope gojaznosti brzo povećati i udvostručiti među decom i mladima do 2035. U izveštaju se navodi da se gojaznost brzo širi, posebno u zemljama u razvoju, i da će stvoriti veliko opterećenje za zdravstvene sisteme.
Do 2022. godine, više od milijardu ljudi širom sveta biće gojazno, uključujući 880 miliona odraslih i 159 miliona dece. Majid Ezzati, profesor na Imperijal koledžu u Londonu, navodi da je stopa gojaznosti među decom „veoma zabrinjavajuća” i naglašava da je gojaznost postala problem celog sveta, a ne samo bogatih zemalja.
Evropa:
Prema Izveštaju SZO o gojaznosti u evropskom regionu, 59 odsto odraslih u Evropi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Kod dece, ova stopa je oko jedne trećine. Ova situacija pokazuje da se i evropske zemlje suočavaju sa ozbiljnim javnozdravstvenim problemom.
Gojaznost nije samo individualni zdravstveni problem; takođe nameće ogromne troškove globalnoj ekonomiji. Očekuje se da će do 2035. godine troškovi gojaznosti premašiti 4 biliona dolara. Ovo ne samo da povećava izdatke za zdravstvo, već i dovodi do gubitka radne snage i produktivnosti.
Gojaznost je jedna od najvećih zdravstvenih kriza sa kojima se suočava savremeni svet. Pojedinci, zajednice i vlade moraju da rade zajedno na sprečavanju i kontroli ove globalne pandemije. Promovisanje zdravih navika u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti i kontrola faktora životne sredine koji dovode do gojaznosti su prvi koraci koje treba preduzeti u ovoj borbi.
Ako ne možete sami da se izborite sa gojaznošću i potrebna vam je zdravstvena ustanova, možete da nas kontaktirate i vodite zdraviji život uz najpovoljniju operaciju gojaznosti za vas. Možete nas kontaktirati za više informacija.
